::: Кратки историјат :::


Српско пјевачко друштво “Јединство” званично је основано 1839. године, мада је забиљежено да је група которских пјевача организовано испратила до вјечне куће Светог Петра Цетињског (у октобру 1830), односно да се дјеловало и десетак година прије званичне регистрације.
“Чланом Српског пјевачког друштва ‘Јединства' може постати сваки поштени и родољубиви грађанин” (извод из првих Правила Друштва).
Слава Друштва је Свети Сава.
Застава је српска тробојка, са знаком Друштва златне боје у средини – лик Светог Саве и текст “Српско пјевачко друштво ‘ЈЕДИНСТВО' у Котору 1839.”
Слоган Друштва је “Пјесмом срцу – срцем роду !”
“Химну Српског пјевачког дручтва ‘Јединства' у Котору поводом прославе педесетогодишњега друштвенога опстанка 1889.” спјевао је прот. Јован Сундечић, а компоновао Дионисије Пл. Сарно Сан Ђорђо.
Основни циљ Друштва је бављење културним и просвјетним радом, а нарочито црквеним, умјетничким и народним пјевањем и на тај начин чување и његовање традиција и националног јединства.
Друштво располаже богатом нототеком.
Друштво је из патриотских разлога обустављало рад за вријеме свјетских ратова, а 1952. административном игром није му дозвољена пререгистрација. Иако је Друштво послије рата дјеловало као Мјешовити хор цркве Светог Николе (једини храм у Црној Гори у коме никада није престало богослужење), прави садржаји СПД “Јединство” враћају се тек на Цвијети 1994. реактивирањем рада и формалном регистрацијом. Друштво је обуставило рад и за вријеме НАТО агресије на нашу Отаџбину 1999, тако да није прослављена јубиларна 160-годишњица.
Покровитељи прослава Друштва били су Њ. Вл. Краљ Александар (1929), Њ. Вл. Краљ Петар II (1940) и Његова Светост Патријарх српски г. Павле (1994).
Друштво су одликовали: Краљ Александар Орденом Светог Саве V реда (1921) и Орденом Светог Саве III реда (1930), Краљ Петар II Орденом Светог Саве III реда (1940), Свети архијерејски сабор СПЦ Орденом Светог Саве II реда (1989), док су плакете дали Јужнословенски певачки савез (1939) и Прво београдско певачко друштво, као братско друштво, (1897. и 1927).
Од обнављања рада, поред редовног учешћа на богослужењима и концертима у Котору, Друштво је имало више успјешних турнеја у Земљи и иностранству, од којих су најупамћеније по Њемачкој (1999). и Аустрији и Мађарској (Сент Андреја) 2004. године.
На 16. Југословенским хорским свечаностима (ЈХС) у Нишу (1996) хор је награђен “за најбољу интерпретацију музике старог мајстора” (Orlando do Lasso: Super flumina Babylonis ). На 17. ЈХС у Нишу (1998) хор је награђен “за аутентично извођење српске духовне музике према хиландарском запису, успешну интерпретацију дела из најстарије епохе српске духовне музике и негован хорски звук”, а на 18. ЈХС у Нишу (2000) “за најбољу интерпретацију музике старог мајстора” (Orlando do Lasso: Bonjur mon coeur ). За наступ под називом “Богородицу и Мајку Свјетлости у пјесмама величајмо” на IV Међународном фестивалу камерних хорова у Крагујевцу (2001), хор је добио специјално признање, као и 2004. године за концерт под називом Херувимске пјесме у Српској цркви.
На Видовдан 2003.г. Друштво је учествовало на Првом сабору српских хорова дијаспоре и отаџбине , гдје је постало саоснивач и члан Савеза српских хорова.
Културно-просветна заједница Србије додијелила је Друштву Изузетну Вукову награду за 2004. годину.
Актуелни диригент хора је г. Михајло Лазаревић (1971). Музику је дипломирао на Академији уметности у Новом Саду. Дириговањем се бави од 1992, а умјетнички је руководилац СПД “Јединство” од 1994. Са овим хором остварио је значајне наступе и постигао високе резултате.

ПЈЕСМОМ СРЦУ - СРЦЕМ РОДУ !

Српско пјевачко друштво “Јединство” званично је основано 1839. године, мада је забиљежено да је група которских пјевача организовано испратила до вјечне куће Светог Петра Цетињског (у октобру 1830), односно да се дјеловало и десетак година прије званичне регистрације.

“Чланом Српског пјевачког друштва ‘Јединства' може постати сваки поштени и родољубиви грађанин” (извод из првих Правила Друштва).

Слава Друштва је Свети Сава.

Застава је српска тробојка, са знаком Друштва златне боје у средини – лик Светог Саве и текст “Српско пјевачко друштво ‘ЈЕДИНСТВО' у Котору 1839.”

Слоган Друштва је “Пјесмом срцу – срцем роду !”

“Химну Српског пјевачког дручтва ‘Јединства' у Котору поводом прославе педесетогодишњега друштвенога опстанка 1889.” спјевао је прот. Јован Сундечић, а компоновао Дионисије Пл. Сарно Сан Ђорђо.

Основни циљ Друштва је бављење културним и просвјетним радом, а нарочито црквеним, умјетничким и народним пјевањем и на тај начин чување и његовање традиција и националног јединства.

Друштво располаже богатом нототеком.

Друштво је из патриотских разлога обустављало рад за вријеме свјетских ратова, а 1952. административном игром није му дозвољена пререгистрација. Иако је Друштво послије рата дјеловало као Мјешовити хор цркве Светог Николе (једини храм у Црној Гори у коме никада није престало богослужење), прави садржаји СПД “Јединство” враћају се тек на Цвијети 1994. реактивирањем рада и формалном регистрацијом. Друштво је обуставило рад и за вријеме НАТО агресије на нашу Отаџбину 1999, тако да није прослављена јубиларна 160-годишњица.

Покровитељи прослава Друштва били су Њ. Вл. Краљ Александар (1929), Њ. Вл. Краљ Петар II (1940) и Његова Светост Патријарх српски г. Павле (1994).

Друштво су одликовали: Краљ Александар Орденом Светог Саве V реда (1921) и Орденом Светог Саве III реда (1930), Краљ Петар II Орденом Светог Саве III реда (1940), Свети архијерејски сабор СПЦ Орденом Светог Саве II реда (1989), док су плакете дали Јужнословенски певачки савез (1939) и Прво београдско певачко друштво, као братско друштво, (1897. и 1927).

Од обнављања рада, поред редовног учешћа на богослужењима и концертима у Котору, Друштво је имало више успјешних турнеја у Земљи и иностранству, од којих су најупамћеније по Њемачкој (1999). и Аустрији и Мађарској (Сент Андреја) 2004. године.

На 16. Југословенским хорским свечаностима (ЈХС) у Нишу (1996) хор је награђен “за најбољу интерпретацију музике старог мајстора” (Orlando do Lasso: Super flumina Babylonis ). На 17. ЈХС у Нишу (1998) хор је награђен “за аутентично извођење српске духовне музике према хиландарском запису, успешну интерпретацију дела из најстарије епохе српске духовне музике и негован хорски звук”, а на 18. ЈХС у Нишу (2000) “за најбољу интерпретацију музике старог мајстора” (Orlando do Lasso: Bonjur mon coeur ). За наступ под називом “Богородицу и Мајку Свјетлости у пјесмама величајмо” на IV Међународном фестивалу камерних хорова у Крагујевцу (2001), хор је добио специјално признање, као и 2004. године за концерт под називом Херувимске пјесме у Српској цркви.

На Видовдан 2003.г. Друштво је учествовало на Првом сабору српских хорова дијаспоре и отаџбине , гдје је постало саоснивач и члан Савеза српских хорова.

Културно-просветна заједница Србије додијелила је Друштву Изузетну Вукову награду за 2004. годину.

Актуелни диригент хора је г. Михајло Лазаревић (1971). Музику је дипломирао на Академији уметности у Новом Саду. Дириговањем се бави од 1992, а умјетнички је руководилац СПД “Јединство” од 1994. Са овим хором остварио је значајне наступе и постигао високе резултате.

ПЈЕСМОМ СРЦУ - СРЦЕМ РОДУ !